tuning@1-na-1.com


 












Prognoza za Beograd, Srbija

OSIJEK STREERACE SHOW

          Na put smo krenuli oko 06:30. Ekipa iz časopisa XFitness i ja. Doručak standardno poslednji OMV na autoputu Beograd Zagreb. Obično imam praksu da malo skrenem sa puta kad idem na streetrace manifestacije prosto da vidim sta se dešava po selima i manjim varošima. Tako je i ovaj put bilo. Skrenuli smo sa autoputa prema Šidu i prešli granicu kod Tovarnika. Prvi put su mi na Hrvatskoj strani granice tražili pored dokumenta za vozilo i vozačku dozvolu.

          Tovarnik, Vukovar i na kraju Osijek. Zanimljivo, ograničenje brzine kroz naseljena mesta je 70km/h, na regionalnom putu 90km/h tako da se kroz Hrvatsku putuje 10km brže nego kroz Srbiju.

        Na ulazu na pistu gužva, nikog ne puštaju unutra. Prilazimo kapiji našim vozilom i nakon predstavljanja nas puštaju u prostor gde će se održati manifestacija. Akreditacije dobijamo na samoj pisti. Rezervisali su nam mesto za press vozilo pored predstartnog prostora što je za nas bilo iznenađenje. 

 

.           
          Organizator nam je rekao "gledali smo vas na prošlim streetrace eventima kako se zlopatite jer morate preći kilometar pre nego što dođete do vašeg vozila a ceo dan na pisti snimate".   Nije to bilo jedino oduševljenje tog dana, tokom prženja na pisti na 50C, su nam par puta prišli i pitali da li nam treba neka pomoć ili piće. Pored ovakvog dočeka, organizator je pripremio prostor u okviru jednog ugostiteljskog objekta sa rezervisanim stolovima i stolicama i VIP tretmanom za akreditovane novinare i VIP goste. Moram priznati da mi se ovo prvi put događa na streetrace eventima i da ovo gostoprimstvo moram pohvaliti.Pista je spremna, levo i desno ograda za posetioce visine 2 metra što se nama učinilo čudnim jer smo navikli na onu od 120 cm. Dobro raspoređeni ugostitelji po mestima dešavanja. Jedina zamerka bi bila na hemijske WC koji su bili poprilično udaljeni od ugostielja i piste.

          S obzirom da se posledji streetrace event u Osijeku održao davne 2006 godine, kada je prvog dana vozilo 80 takmičara a drugog dana 71, ovih 91 takmičara od 96 prijavljenih, je očito rekord ove staze.  Pesimisti će ovde reći da je razlog klasa 17, a optimisti će na to odgovoriti "što se nisu toga setili ranije". 

 

         

         

          Do 13h temperatura je premasila 48C na suncu i postalo je nesnosno vruće. Pretpostavljam da i neki motori nisu izdržali. Ja i ekipa smo na kraju pobegli u vozilo i raspalili klimu na maksimum da bi se ohladili makar na kratko. Kad je trebalo izaći, možete pretpostaviti taj užas!

          Ja sam se setio da makar na kratko, sledećih 30 minuta odložim taj užas pa sam uradio intervju sa organizatorom koji se vozio od problema do problema koji su se nizali na prostoru manifestacije u najnovijem klimatizovanom Ford Focus. Poslednji Ford koga sam vozio je Ford Escort iz 1983 godine i ovaj Focus nije ni nalik tom.

Nakon kvalifikacija, krenulo se sa klasom 17.  Ovde je bilo bas zanimljivo.  Jedan od takmičara koji se vozio ovu klasu je mnogo puta izgubio trku ali na kraju je uvek izlazio kao pobednik jer su mu suparnici probijali klasu. 

          Nezvanično smo saznali da Robert Meljkuti nije mogao preći granicu bez ATA KARNETA te nije mogao predstaviti "ZLO na točkovima" te zato Mario Scetko nije imao pravu konkurenciju u klasi 12.

 

video